osnivanje preduzeca

ŠTA DA REGISTRUJEM 2. deo

Ukoliko već niste, pročitajte prvi deo ovog vodiča.

Ekonomski aspekti

Sad ćemo analizirati različite modele organizovanja poslovanja sa stanovišta plaćanja obaveza prema državi. To je ono što svakog početnika u poslovanju na prvom mestu zanima kako bi znao pravilno da isplanira svoje troškove.

Paušalac

Paušalac je preduzetnik koji porez i doprinose plaća na osnovu Rešenja poreske uprave. Tako utvrđena obaveza nezavisi od stvarno ostvarenog profita preduzetnika bilo da je već postojeći ili novoosnovani već je to neki procenjeni iznos. Taj iznos je predvidiv a sam preduzetnik može da ga utvrdi putem KALKULATOR PAUŠALNOG POREZA I DOPRINOSA kojem se može pristupiti preko portala ePorezi. U kalkulator se unose podaci o delatnosti, sedistu,osnov osiguranja, godina registracije, godina rodjenja i osnovica iz predhodnog rešenja ili za novoosnovane se unosi 0 (nula ). Predvidjen je i poseban obračun za stare zanate i preduzetnike sa invaliditetom. Dobija se procenjeni iznos poreza i doprinosa za naredne 4 godine. Svi nabrojani podaci utiču na visinu utvrdjenog paušala, naprimer OSNOV OSIGURANJA ako niste nigde zaposleni plaćaćete porez i 3 doprinosa i to: PIO, zdravstvo i nezaposlenost a ako ste već negde zaposleni ili ste penzioner plaćaćete samo porez i doprinos PIO.

SAVET : Obzirom da ovakav način obračuna poreza i doprinosa nezavisi od ostvarnog profita preduzetnika već od napred nabrojanih faktora možemo zaključiti da ovakav način oporezivanja odgovara onima koji imaju visoke, sigurne i stabilne prihode dok oni preduzetnici ( pre svega početnici ) koji imaju male prihode nemaju interes da se na ovakav način oporezuju, njima je bolje da se opredele za preduzetnika sa vodjenjem knjiga i uz isplatu lične zarade. Na taj način se vrši samooporezivanje na osnovu stvarno ostvarenog profita koji je mali pa sam tim i porezi idoprinosi če biti srazmerni a isplata lične zarade omogućava minimiziranje iznosa za doprinose.

Ono što je jako bitno to je da novoosnovni preduzetnik koji se opredeli za paušalno oporezivanje jedino kroz registracionu prijavu APR-a može da se prijavi tako da morate jako da vodite računa prilikom popunjavanja prijave APR-u da tu nepogrešite jer nema ispravke do naredne godine. Druga važna stvar je da uvek prilikom promene statusa napr. ako ste bili nezaposleni pa ste se u medjuvremenu negde zaposlil, morate da tu promenu prijavite poreskoj upravi putem obrazca PPDG_1R kako bi PU izmenila postojece rešenje

Utvrdjene obaveze po rešenju se plaćaju do 15-og. u mesecu svakog meseca.

PREDUZETNIK NA SAMOOPOREZIVANJU

1. BEZ ISPLATE LIČNE ZARADE PREDUZETNIKA

Retko ko se opredeljuje za ovaj model organizovanja iz razloga što ispata lične zarade preduzetnika bitno utiče na minimiziranje troškova doprinosa. Onaj ko ne isplaćuje LZ imaće manje troškove pa samim tim i veći profit odnosno veću osnovicu za porez i doprinose.Kod isplate LZ osnovica za doprinose je samo onolika koliko sam preduzetnik odluči da sebi obračuna i isplati LZ a ona je uslovljena samo minimalnom osnovicom za obračun doprinosa dok u slučaju gde preduzetnik ne isplaćuje LZ osnovica za doprinose je celokupni ostvareni profit što može da bude ogromna razlika ( u slučaju kad preduzetnik ima veliki profit ) To ćemo objasniti na konkretnim primerima u kasnijem delu teksta.

Ovaj model bez isplate LZ može da odgovara samo u slučajevima kad preduzetnik ima jako male prihode pa svakako nebi imao iz čega da pokrije tu LZ a profit mu je minimalan ili ga ni nema pa onda nema ni osnovicu za doprinose. U svim ostalim slučajevima gde postoji profit koji je iole značajan ( pokriva LZ i veći ) isplativije je prijaviti se za isplatu lične zarade preduzetnika.

2. UZ ISPLATU LIČNE ZARADE PREDUZETNIKA

Ono što je razlika između paušalno oporezivog preduzetnika i preduzetnika koji vrši samooporezivanje (vodi poslovne knjige ) je to da su kod paušalca porezi i doprinosi fiksni a kod preduzetnika na samooporezivanju porez varira u zavisnosti od stvarnog prihoda. Iz ovog razloga se mnogi opredeljuju za vodjenje knjiga to jest da bi utvrdili stvarni profit na osnovu koga se odredjuje porez a doprinose odredjuju samostalnom odlukom o visini lične zarade.

Preduzetnik na LZ plaća :

  1. Porez i doprinose za socijalno osiguranje na iznos lične zarade i
  2. Porez na neto prihod ( profit )

PRIMERI IZRAČUNAVANJA OBAVEZA PREMA DRŽAVI

Primer 1. Samooporezivanje uz isplatu lične zarade i to na minimalnu osnovicu

Preduzetnik nema status zaposleneg u smislu Zakona o radu već koristi model obračuna LZ isto kao zaposleni.Pre uvodjenja LZ kod preduzetnika, osnovica za uplatu doprinosa je bila ostvareni profit. Pošto je država uočila da je to prevelik trošak uvela je kategoriju „lične zarade“ za preduzetnika kako bi im dali mogućnost da smanje troškove doprinosa. Znači razlika izmedju preduzetnika sa isplatom LZ i preduzetnika bez isplate LZ je ta što prvi plaća doprinose na osnovicu u visini LZ a drugi na osnovicu koja je ostvareni profit.

Visinu LZ odredjuje sam preduzetnik. Donja granica nije odredjena ali je obaveza da se doprinosi za socijalno uplate barem na minimalnu osnovicu koja je u ovom momentu 25.801,00

Obračun : Minimalna osnovica 25.801,00

Porez 10 % 950,10

Doprinosi 9.430,27

Neto za isplatu 15.420,63

Znači preduzetniku pripada 15.420,63 a državi pripada 10.380,37 / mesečno

Primer 2. Samooporezivanje uz isplatu lične zarade koja je u neto iznosu 30.000,00

Ukoliko želite da isplatite veću LZ naprimer iz razloga veće osnovice za penziju pa odlučite da isplaćujete LZ u visini neto = 30.000,00

Obračun : Bruto 53.077,64

Neoporezivo 16.300,00

Porez 10 % 3.677,76

Doprinosi 36,55% 19.399,88

Znači preduzetniku pripada 30.000,00 a državi pripada 23.077,64 / mesečno

_____________________________________________________________________________

Primer 1a. Svega porez i dop. Na LZ ( na minimalnu osnovicu ) plus porez na profit

Drugi deo oporezivanja je Porez na neto prihod . Na primer predpostavljamo u ovom primeru da je na godišnjem nivou :

Ukupan prihod 2.500.000,00

Ukupan trošak (sa LZ od 25.801,00 bruto) 1.000.000,00

Profit je 1.500.000,00

Porez na prihode od samostalni delatnosti 10% 150.000,00 što je na mesečnom nivou 12.500,00.

Na kraju godine kad se uradi završni račun izračuna se ostvareni profit i na osnovu njega porez. Ako je obračunati porez veći od uplaćenih akontacija izvrši se uplata razlike a ako je manji imamo preplatu za narednu godinu.Nakon predaje završnog računa nastavljamo da plaćamo akontacije za narednu godinu po utvrdjenom porezu iz ZR

Znači u ovom primeru imamo :

Preduzetniku pripada : Profit od ( 1500.000,00 – 150.000,00 ) 1.350.000,00 i

Zarada od ( 15.420,63 x 12 meseci ) 185.047,56

Svega 1.535.047,56

Državi pripada Porez na profit 150.000,00 i

Por.i dop. Na LZ ( 10.380,37 x 12 meseci ) 124.564,44

Svega 274.564,44

——————————————————————————————————————————

Primer 2a. Svega porez i dop. Na LZ (na neto zaradu 30.000,00) plus porez na profit

Ukupan prihod 2.500.000,00

Ukupan trošak (veći je zbog veće LZ ) 1.327.319,68

Profit je 1.172.680,32

Porez na profit 10 % 117.268,03

Znači u ovom primeru imamo :

Preduzetniku pripada : Profit ( 1.172.680,32 – 117.268,03 ) 1.055.412,29

Zarada ( 30.000,00 x 12 meseci ) 360.000,00

Svega 1.415.412,29

Državi pripada : Porez na profit 117.268,03

Porez i dop. Na LZ (23.077,64 x 12 meseci) 276.931,68

Svega 394.199,71

Znači razlika izmedju ova dva slučaja je u tome da u drugom država dobija više zato što nam je veća zarada ali je zato i osnovica za penziju veća.

——————————————————————————————————————————–

Primer 3. Samooporezivanje bez isplate lične zarade preduzetnika

Ukupan prihod u godini 2.500.000,00

Ukupan trošak ( manji je jer nema isplata LZ ) 690.388,00

Profit je 1.809.612,00

Porez na profit 10% 180.961,20

Doprinosi na ceo profit 36,55% 661.413,19

Znači u ovom primeru imamo :

Preduzetniku pripada : Profit (umanjen za por.i dop.) 967.237,61

Državi pripada : Porez 180.961,20

Doprinosi 661.413,19

Svega 842.374,39

_______________________________________________________________________________

Primer 4. Paušalno oporezivanje (novoosnovani preduzetnik)

Uzeli smo sledeći primer :

Šifra delatnosti : 4941 Drumski prevoz tereta

Osnov osiguranja Osnovna delatnost

Iznos osnovice utvrdjen za prethodnu godinu 0,00

Opština Zrenjanin

Sedište Barska 6.

Zona Treća

Godina registracije 2020

Godina rodjenja 1986

Dobili smo pomoću kalkulatora paušalnog poreza i doprinosa :

Mesečni paušalni porez za 2020.g. 26.138,00

„ „ „ „ 2021.g. 23.430,00

„ „ „ „ 2022,g, 22.982,00

„ „ „ „ 2023.g. 22.911,00

Znači ovaj paušalac u 2020.g. pod uslovom da je radio 12 meseci državi mora da plati 26.138,00 x 12 meseci . To je svega 313.656,00 pa imao profit ili nemao.

Sad ovo možemo da uporedimo sa PRIMER 1a. Samooporezivanje uz isplatu lične zarade. Mi smo u tom primeru predpostavili da preduzetnik ostvaruje godišnji profit od 1.500.000,00 i on državi daje 274.564,44.

Pod predpostavkom da profit imate 0,00 u tom slučaju imate da platite samo porez i doprinose na LZ a porez na profit nemate a to je minimalno 10.380,37 x 12 meseci = 124.564,44

Znači u slučaju da nema profit ovaj PAUŠALAC plaća 313.656,00 a tzv. KNJIGAŠ minimalno 124.564,44.

GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRADJANA

Na sve ovo što smo dosad obrazložili dolazi i godišnji porez na dohodak gradjana.

Obveznik je fizičko lice ( nije preduzetnik ), to je lični porez. Sabiraju se svi vaši lični prihodi : neto profit, lična zarada, ugovori o delu, autorska prava , zarada i svi ostali lični prihodi koje ste imali u toku kalendarske godine. Zatim se oduzimaju neki lični odbici.

Do oko 2.800.000,00 je neoporezivo a preko toga plaća se Porez na dohodak građana i to do iznosa od oko 5.460.000,00 plaća se 10 % a preko toga 15 %

Tačni podaci za neoporezivi iznos i granica za stopu oporezivanja se objavljuju svake godine.

Poreska prijava se podnosi svake godine do 15.og. maja. Na osnovu toga poreska uprava izda Rešenje. Kad dobijete Rešenje imate 15 dana da uplatite vaš godišnji porez.

Call Now Button