koji oblik poslovanja da registrujem

ŠTA DA REGISTRUJEM 1. DEO


(često postavljano pitanje)

Ukoliko imate dobru poslovnu ideju i nameru da pokrenete sopstveni biznis jedan od prvih koraka je da donesete odluku koji oblik poslovanja da registrujete. Istovremeno treba da donesete odluku da li želite da Vaša delatnost bude registrovana u sistem PDV-a ili ne.
Ako ste u dilemi i nije Vam baš potpuno jasno koji oblik organizovanja je najpogodniji za vašu delatnost ostanite sa nama a mi ćemo pokušati da Vam predstavimo najčešće oblike organizovanja, njihove prednosti i mane, razlike i sličnosti. Uradićemo to sa pravnog aspekta, poslovno-administrativnog i ekonomskog aspekta. Najčešći kriterijumi za opredeljenje su delatnost i obim posla.

registrovanje, osnivanje preduzeća

U Srbiji najčešći oblik registracije je DOO, zatim paušalac i preduzetnik sa isplatom lične zarade.


Za početak ćemo analizirati razlike i sličnosti između DOO i PREDUZETNIČKE RADNJE (PR)

Bilo da ste PR ili DOO porez na profit (Porez na neto prihod odnosno Porez na dobit) u prvoj godini poslovanja plaćaćete na predviđeni profit (projektovan).

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost a u cilju ostvarivanja prihoda.

DOO je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja određene delatnosti, a u cilju ostvarivanja dobiti. Osnivač DOO može biti jedno ili više pravnih ili fizičkih lica.


ŠTA OVO ZNAČI SA PRAVNOG ASPEKTA?


Radnja nema pravno svojstvo. Zakon ne poznaje termin „radnja“. Radnja nema pravni subjektivitet, nema svoju imovinu, prava i obaveze. Sve to pripada Vama kao vlasniku PR. U pravnom smislu ne postoji radnja kao neki zaseban entitet.
Privredno društvo (DOO) je zaseban privredni subjekat koji je pravno nezavisan od svojih vlasnika-osnivača.
Preduzetnik za obaveze nastale iz poslovanja odgovara celokupnom svojom ličnom imovinom, ta odgovornost ostaje i nakon gašenja PR (sve obaveze i dugovanja se moraju izmiriti). To je i najčešći razlog zašto se najradije opredeljuju za preduzeće (DOO).
Takođe, sve što preduzetnik zaradi pripada njemu. Nakon izmirenja obaveza prema državi, dobavljačima, kreditorima… preduzetnik može da podigne sa poslovnog računa novac i slobodno da troši. Prilikom podizanja novca iz svoje radnje ne plaća nikakav dodatni porez.
Za Porez na prihode od samostalnih delatnosti jemče svojom imovinom svi punoletni članovi domaćinstva obveznika (preduzetnika) koji u momentu nastanka obaveze čine domaćinstvo preduzetnika. (Zakon o porezu na dohodak građana čl.157) i to kao drugostepeni, sporedni jemac.
U slučaju DOO ne postoji odgovornost za obaveze privrednog drustva ličnom imovinom, već samo snošenje rizika poslovanja društva i to do visine unetog uloga u društvo. Znači imamo odvajanje imovine i odgovornosti osnivača-vlasnika od pravnog lica (preduzeća). Po važećim propisima minimalni osnivački ulog iznosi zanemarljivih 100 dinara (nekad ranijih godina je bio i 5000 dolara).


PITANJE JE SADA ČEMU TAKO MALA SUMA ZA OSNIVAČKI KAPITAL?


sta da resistrujem

Prema Zakonu o privrednim društvima sva odgovornost se prenosi na direktora, tako da direktor odgovara za sve štetne poslove, a pored novčane kazne za pojedine prekršaje su predviđene i zatvorske kazne. Vlasnik firme je najčešće istovremeno i direktor. Važno je shvatiti da vlasniku DOO pripada plata ukoliko je prijavljen (zaposlen u firmi) i dividenda, ako je ostvarena i ako je prethodno plaćen porez.

Što se tiče trošenja novca sa računa firme, sva plaćanja i podizanja gotovine koja pravite moraju biti dokumentovana. Ako se desi da neki privatni trošak (kupovina nameštaja, letovanje itd.) prebacujete na troškove firme, takav trošak se naknadno oporezuje a ponekad i kažnjava.
Poreska uprava može naplatiti poreski dug privrednog društva i iz lične imovine vlasnika ukoliko je vlasnik koristio imovinu društva kao da je njegova lična (probijanje pravnog lica).

Kazne za sve vrste prekršaja i za greške koje napravi preduzetnik jesu bar duplo niže od kazni koje su propisane za DOO.

DOO je obavezno da vodi poslovne knjige i da preda godišnji obračun. Dakle obimni administrativni poslovi koji zahtevaju angažovanje knjigovođe. Kad je u pitanju PR postoje oni koji su oslobođeni vođenja knjiga i predaje godišnjeg obračuna, To je paušalno oporezovan preduzetnik. On ima jedino obavezu da vodi KPO knjigu u kojoj se evidentira svaki izdati račun sa svojim vrednostima. Kad saberete te iznose na dnu tabele, zbir nesme da pređe 6.000.000,00 ( u toku jedne godine ) jer paušalac na osnovu zakona tad prelazi u preduzetnika sa vođenjem knjiga. Vođenje KPO knjige je jednostavno i može ga obavljati sam preduzetnik bez angažovanja knjigovođe (ovo je i čest razlog zašto se opredeljuju za preduzetnika paušalca) a jedino mora da vodi brigu o gornjoj granici godišnjeg prihoda. Ostali preduzetnici (oni koji vode knjige a bez isplate lične zarade i oni koji vode knjige a sa isplatom lične zarade ) imaju obavezu vođenja knjiga i predaje godišnjeg obračuna isto kao DOO,

Po važećim zakonskim propisima skoro da su izjednačena prava i obaveze preduzetnika sa pravima i obavezama DOO. Nekad ranijih godina privredna društva su imala mnogo veća prava u obavljanju delatnosti od preduzetnika. Danas preduzetnik može da obavlja skoro sve delatnosti kao i DOO (proizvodnja, trgovina, spoljno-trgovinski promet…). Može da ima devizni račun. To je bio i najčešći razlog osnivanja DOO a danas te razlike više nema.

Obaveze za poreze i doprinose na zarade zaposlenih su potpuno iste kod DOO i PR.

Kad je reč o nazivu firme DOO ima manje obaveznih elemenata (naziv, pravna forma i sedište) dok kod PR postoji više obaveznih elemenata kako bi naziv bio prihvaćen od strane APR-a. To je da u nazivu PR pored naziva koji Vi sami odaberete ( možete a nemorate ) obavezno mora da bude ime i prezime vlasnika, oznaka PREDUZETNIK ili skraćenica PR i ukoliko ste stavili naziv treba da stoji i opis delatnosti. Takođe je u nazivu obavezno i sedište. I PR i DOO mogu da koriste skraćeni naziv ako su ga registrovali kod APR-a.

Registrovanje i osnivanje bilo kog modela organizovanja se obavlja u APR-u , neposredno na šalteru ili elektronskim putem. Preporuka je da se registracija obavlja na šalteru ( iako je taksa veća) iz razloga što se na licu mesta mogu ispraviti eventualne greške i propusti.Registracija PR ima jednostavniju proceduru i manje košta od osnivanja DOO.

Ovo je prvi deo od ukupno tri dela vodiča, nastavak pogledajte na: drugi deo, treći deo.

Call Now Button